Autokratija 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11

САДРЖАЈ:
I дио
УВОД
Основне карактеристике aутократије .................................... 2
II дио
АУТОКРАТИЈА 1. Појам аутократије .................................... 3 2. Облици владајуће воље-стварна и формална аутократија .................................... 3 3. Облици аутократије .................................... 4 4. Харизматски тип власти .................................... 4 5. Аутократски режими .................................... 5 6. Типови олигархије .................................... 6 7.
8.
9. Први успјели покушај лимитирања аутократске власти
Херодотово и Аристетолово учење
Теорија подјеле власти( монарх, феудалство)
....................................
....................................
.................................... 6
7
7
IIIдио ЗАКЉУЧАК .................................... 9 IV дио ЛИТЕРАТУРА .................................... 10
I УВОД
Сви становници планете на којој постојимо, живе у заједницама које се зову државе. Разлике међу њима су енормне и зависе од историјских, географских, економских, психолошких и многих других фактора.
Сходно таквим разликама су се друштвено политички системи и облици државе развијали, еволуирали и били прилагођавани разним промјенама. Те трансформације се односе на развој друштвених односа. У свакој држави, као њено основно упориште постоји државна власт, без које би у тој држави била присутна анархија. Та власт је посматрана кроз историјску призму била искључиво у рукама владара, који су се представљали да владају у име бога или су директни божији посланици на овом свијету. Та власт је у то вријеме била апсолутна, није била ограничена правом нити стављена под политичку контролу, односно била је сва концентрисана у рукама владара.
Облици политичког поретка ( уређења, режима, система) одређују се према политичком носиоцу суверене власти, односно степену учешћа народа у вршењу државне власти.
Сагласно томе, постоје два основна облика политичког уређења: аутократија и демократија.
Демократија ( грч. демос – народ, кратеин – владати ) представља политички термин који је најтеже дефинисати, с обзиром на то да се његова значења мијењају из епохе у епоху и од једене до друге идеологије.
О појму и суштини демократије постоје различита гледишта. Сваки од теоретичара, али и обичних људи има слику о њој. Поред тога, демократија у животу свих нас игра изузетно значајну улогу, те се може рећи да, поред уобичајеног значења овог термина, који подразумијева облик политичког уређења, режима, данас о њој говоримо, између осталог, и као о стилу живљења, убјеђења.
Најкраће речено, политички поредак у коме државна власт припада већини народа, у коме та већина бира носиоце државне власти, врши контролу над њиховим радом и поставља питање њихове одговорности назива се демократијом.
На другој страни, ако државна власт припада мањини, ако носиоци те власти не изводе право на власт из воље већине народа, нити су одговорни за вршење власти, постоји политички поредак који се назива аутократија.
Природа аутократских режима одређује се квалитетом и начином формирања владајуће воље. Аутократски режим представља веома сужен круг управљача унутар кога се обликује владајућа воља; често је то и појединац који се служи апаратом за принуду да би присилио на послушност саму владајућу групу, мада је очигледно да он, чак и када је самодржац, мора да има нечију подршку.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]